Danas je Dan Armije RBiH, vojne sile stasale iz golorukog naroda, suočenog s brutalnom agresijom i prijetnjom nestankom. Ratni komandant 1. slavne višegradske brigade ARBiH i jedan od heroja odbrane BiH Ahmet Sejdić kaže da je u svom životu imao mnogo lijepih aprila, ali aprili u agresiji imali su posebnu težinu i gorčinu.
Veliko zlo
– Svaki april u te tri i po godine donosio je novi atak na život, ljudsko pravo, opstanak čovjeka na ovom prostoru, posebno u Podrinju, koje je imalo najtežu poziciju – kaže Sejdić za „Avaz“.
Dodaje da je april 1992. bio početak nestanka civilizacije i brutalnog uništenja svega što nije dovoljno srpsko ili četničko te da ni on nije bio spreman na zlo koje se sručilo na BiH.
On je 15. april 1992. godine dočekao u Goraždu, nakon što je u Stojadinu, s porodicom, napustio rodni Višegrad, grad u kojem su počinjeni neki od najmonstruoznijih zločina tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
– Mislim da je brzo pao snijeg, što je slično s ovim vremenom danas. Bio sam nespreman, razočaran, uznemiren i kivan na sve i rekao sam “mi se moramo boriti” – dodaje Sejdić.
Teško je to bilo i tokom i nakon rata, a još teže je danas objasniti kako je narod bez oružja uspio da se odupre sili s punim magacinima i odbrani državu. – Bosna je fenomen višestruki, a bosanski čovjek je neuništiva materija. Možda je jedino tako to moguće objasniti. Teze o nemogućoj odbrani iz okruženja mi smo na neki način demantirali i oborili. Kad je čovjek odlučan, svako brdo je malo. Možda to sada zvuči nestvarno, ali, zaista, kad ljudi ne smiju da se razbole u ratu, kad bez hrane žive danima, kad nemaju ni municiju ni oružje, teško je objasniti odbranu naše države – ističe Sejdić.
Iako po mnogo čemu podsjeća, situacija u Ukrajini neuporediva je s onom u BiH, jer BiH je bila pod embargom na uvoz oružja.
– Možda se Mariupolj sada može porediti s Goraždem. Razorna moć ruskih projektila je puno veća, ali mi nismo imali ni pripremu, ni skloništa, niti smo odgovor na projektile mogli imati – dodaje Sejdić.
Na pitanje bi li ponovo bio spreman proći isti put, bez razmišljanja odgovara da tu nema prostora za kalkulacije.
– Ljudi koji su tada branili državu opet bi je branili. Vjerovatno bih je sada branio bolje, s iskustvom koje imam, ne bih činio neke greške koje sam, vjerovatno, činio, kao i svi drugi. Ali, da li bih ili ne, nemam nikakve dileme – ističe Sejdić.
AVAZ
