Na listi top 20 vrsta robe uvezene u BiH prošle godine prvi put se našao i hljeb. U našu državu uvezeno je hljeba, peciva i kolača za oko 120 miliona KM.
Grlom u jagode
Ekonomski analitičar Damir Miljević objašnjava da se ovakva pojava lako može objasniti stupanjem na snagu trgovačkog dijela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom (SAA), kojim je ukinuta carinska stopa na uvoz robe iz EU.
– S jedne strane imamo ukidanje carine, a s druge strane je siromašno stanovništvo, kojem je jedino važna cijena. Onda se u tom kontekstu uvozi i ono što mi proizvodimo. To je ta situacija u kojoj se mi nalazimo, jer se uvozi bilo koja roba koja je jeftinija od onoga za koliko se ona u BiH može proizvesti – pojasnio je Miljević.
Dodao je da zbog sporazuma o slobodnoj trgovini mi tu suštinski ne možemo ništa uraditi, osim da pokušamo podići svijest građana da su domaći proizvodi u interesu razvoja bh. ekonomije.
– Uvezeno je jeftinije, iz razloga što smo mi grlom u jagode ušli u SAA, i to kao najslabija ekonomija i najslabija država. S jedne strane izloženi smo nemilosrdnoj konkurenciji iz inozemstva koja ima niže troškove proizvodnje i veće subvencije. Samim tim je njihova roba jeftinija od naše – naglasio je Miljević.
Miljević: Trebaju veće subvencije
Prema njegovim riječima, osim subvencija koje su veoma niske u BiH, ne treba zaboraviti da naša država ima 3.470 parafiskalnih nameta.
Strano bolje
Mehmed Poričanin, vlasnik poznate sarajevske pekare i član Udruženja pekara FBiH, kazao je za „Avaz“ da je uvidio da su prošle godine na naše tržište masovno počele dolaziti i pekare iz susjedne Hrvatske, ali i iz Srbije.
– Što se tiče ovih pekara iz susjednih i evropskih država, radi se uvozu smrznutog hljeba koji se ovdje peče ili zagrijava – pojašnjava Poričanin.
Dodaje da vlast, nažalost, ne vodi računa o ovoj grani privrede te da je dosta njegovih prijatelja pozatvaralo svoje pekare.
– Taj uvezeni hljeb ne može se porediti s našim domaćim. Pa mi teško pada kada neko kaže da je dobar taj hljeb ili kifla, a ne zna da se radi o robi koja je napravljena negdje drugo, zaleđena i uvezena u našu zemlju. Mi smo takav narod da nam je sve strano bolje. Čekam samo da se pojavi neki Slovenac da počne na Baščaršiji kucati tepsije i džezve – naglasio je Poričanin.
Počeli uvoziti i struju
Bosna i Hercegovina donedavno je bila jedini regionalni izvoznik električne energije, a od prošle godine može se smatrati velikim uvoznikom struje. Na listi top 20 proizvoda uvezenih u BiH 2017., električna energija je na šestom mjestu, a uvezli smo je u vrijednosti od 280 miliona KM. Zbog nedostatka električne energije BiH je lani morala uvoziti i ugalj, na koji je potrošeno 426 miliona KM.
