U roku od sat prvi se javio, svaka mu čast, Naser Orić, koji mi je rekao da se ne brinem ništa i da će mi, sa svojom rajom, pomoći, kaže Ćosović
Najteži poslovi
Opisujući potresne prizore koje je vidio tog jutra, Ćosović nam je 12. januara kazao da su mu ovce bile jedina imovina te da je djeci savjetovao da njihovom prodajom, kada umre, plate njegovu dženazu. Apelirale su i komšije da mu se pomogne, jer godinama radi najteže poslove, a pomoći niotkuda nije imao. Reagirali su novinari pa je cijela priča krenula u drugačijem pravcu.
– U roku od sat prvi se javio, svaka mu čast, Naser Orić, koji mi je rekao da se ne brinem i da će mi, sa svojom rajom, pomoći. Onda su mi se počeli javljati i znani i neznani, neki se nisu htjeli ni predstaviti. Javili su mi se i čobani s Vlašića i počele su ovce stizati – neko dvije, neko šest ovaca, pa sam sad nadoknadio sve. Ima dobrog naroda, svaka im čast, sada sam se u to uvjerio – kaže Ćosović.
Pomogli su mu i privrednici iz Goražda. Tako da Dževadov gubitak ne samo da je nadoknađen već je njegovo stado danas dvostruko veće i imao oko 40 ovaca.
Bolesna žena
– Na birou sam 25 godina i ne primam ništa. Ovo mi je jedino što imam da se zanimam, to me održalo i držat će me, valjda, i dalje. Žena mi je već sedam godina nepokretna u krevetu, ne zna ništa, ona ima nekih 160 maraka socijalne pomoći i to je to, a samih dažbina imam više od 100 maraka – dodaje Ćosović.
Inače, na svom imanju u mjestu Gradac, kao jedan od prvih povratnika, započeo je izgradnju nove štale.
