Kad postaneš dio statistike o procentu preživljenja shvatit ćeš da je svaki momenat koji si dao za sekiranciju bio potpuno za kurac. Livada će poroditi križeve svih borbi koje si jurišao mahnit od ideala, krvavim makovima.
Svaka sekunda koju si potrošio na Bakira, Čovića il Dodika, najizgubljenija je dragocjenost koju si mogao provesti da, štajaznam, zuriš u koze na kupreškim prostranstvima i puštaš zmaja. Sva će ti se mjesta natiskati odjednom u glavi, kao na nekom kvizu, nećeš imati pojma odakle izranjaju žute table pred tvojim očima, ali neće na njima pisati ni Johannesburg niti Lisabon, nego Ključ, Lopare, Čelinac, Sapna, Bužim… opkolit će te njihova blizina do grkljana, blizina na koju si se godinama samouvjereno oslanjao, ta ima vremena, nadohvat su ruke; dalja nego ikad. I ljudi njihovi o kojima su ti govorili da nisu tvoji ljudi, nudit će ti domaćeg meda preko bolničkih prozora za svaku ranu nutrine; dohvatit ga nećeš moći.
Kad postaneš procenat na šturoj tablici preživljenja sjedit ćeš najednom sam, a svuda oko tebe šutjet će gromko glasovi kojima nisi rekao što si trebao, kad si trebao. I davit će te mrzle ruke svih onih dlanova u čije prste nisi puhnuo kad je deralo burom, nego si ih ostavio u dnu ulice, ni se osvrćući se, izderavši im dušu svojim odlaskom. I svi oni odlasci što su od tebe samo opustošenu buru ostavili, prorovit će ti naježen trbuh svojom silom zabravljanom prisutnošću. U dva plastična vanjika i deset tegla na prozoru podijelit ćeš: suze što si nekad izlio iz sebe, suze što su negdje istekle zbog tebe. Bespuća vodene uzaludnosti mjenjat ćeš na pijaci ostatka života za osmijehe. Kad postaneš onaj kojem je darovan ostatak života, pogledat ćeš na život uguran u blatnjave đonove svojih cipela svih ovih godina. Sve ono koga si đonom u prolazu odvalio, zaboljet će. Sve ono što si ispod đona sakrio, durajući da se ne čuje, zajecat će. Kad ti saopće da će možda i jajnike morati prerezati ko uzraslu blitvu, sjetit ćeš se djece koju rodio nisi. Nije da nisi mogao, zavapit će fetusi zgrčeni oko tvojih listova, zašumit će prazni kinderbeti, kao more.
Kad postaneš dio statistike o procentu preživljenja – ustati ćeš, i morati da preživiš. Preživjet ćeš tako što ćeš izroniti iz svega što te potapalo. Što ćeš oprostiti sve što te sputavalo. Prodisati ćeš kad sam skineš respirator kojeg si sam sebi natakario da potraješ. Shvatiti ćeš da trajanje nije trpljenje. I da je jedina sramota živjeti sramotno samotno u nesretnoj sreći, gurajući u sebe kamenja. Sve što si gurao mireći se, na tebi će izrasti malignim stanicama. I malo šta će moći popraviti kanabis, graviola, shiitake gljive i međugorska Gospa đuture. Jok. Taj ćeš korov morati iščupati sam. Gledajući se u oči. Nanovo rađajući se. Ustajući iz taloga. Smijući se bez zaloga. Voleći bez ostatka. Grleći zagrljaje. Kupivši kartu za Bužim. Jer ako ti sklone jajnike, važno je još uvijek imati muda.
gorazdeportal.com
