Visoka inteligencija svakako je prednost, ali nije i ključ za lakši, jednostvaniji, srećniji ili pak ispunjeniji život.
U odgovoru na to može li inteligencija biti i prokletstvo nekima, psiholozi objašnjavaju da ona svakako može imati negativne strane, koje potvrđuju naučne studije. Često razmišljaju umesto da osećaju
Visoko inteligentni ljudi mogu razumeti osećaje jako dobro, razmišljati i razgovarati o njima, ali problem je u tome što često neće osećati olakšanje kod njihovog izražavanja.
To je čest problem jako pametnih ljudi, posebno onih koji se sjajno izražavaju. Oni koriste reči kao dimnu zavesu. Manje komunikativni i verbalni ljudi svoja ponašanja koriste i kao izudvni ventil – povikaće, baciti nešto, rasplakati se, skočiti, plesati.
“Visoko inteligentni će pričati o tome kako se osećaju, a kad završe s razgovorom, svi će ti osećaji i dalje biti zarobljeni”, kaže psiholog Markus Geduld.
Dodaje kako je u tome ključna razlika između kognitivnih i emocionalnih veština te iako naučnici ne mogu detaljno da objasne kako su oni povezani, očito je da visoka emocionalna inteligencija kompenzuje niske kognitivne sposobnosti, pri čemu se izrazito pametni ljudi ne moraju oslanjati na svoje emocionalne veštine da bi rešili probleme. Ljudi očekuju da uvek zablistaju
Kod prepoznavanja visoko inteligentnih ljudi, društvo će od njih očekivati više – da budu najbolji u svemu, nebitno o kojem je području reč, pa oni nemaju s kim da razgovaraju o svojim slabostima ili nesigurnostima.
Na njima je veći pritisak da moraju uspeti, zbog čega su pod stalnim stresom. To je očito već i u mlađoj dobi – deca koja su inteligentnija generalno osećaju više teskobe.
Teže nauče vredost teškog rada
Činjenica je kako će inteligentniji ljudi znati bolje da rasporede svoje zadatke i brže obavljati posao, odnosno s manje truda nego što bi trebalo nekom ko nije tako inteligentan. Ipak, inteligencija ne vodi direktno uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je potrebna za njega.
“Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju otkriju u ranom uzrastu da ne treba mnogo da rade kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike”, ističu psiholozi. Ljudima ide na živce kad ih ispravljaju
Bez obzira je li reč o ćaskanju ili ozbiljnijem razgovoru, inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno, a to znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni. Preteruju sa analiziranjem
Ljudi s visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize, a u tome teško sebi mogu pomoći. Iz preteranih analiza proizlazi i previše brige, pa i otežana mogućnost odabira – inteligenti žele biti ziheraši u svojim odlukama kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće te je ponekad neophodno osloniti se i na svoj instinkt.
buka.com
